Politika: Nejasna strategija za „Galeniku”

Za fabriku lekova „Galenika”, država će potražiti novog vlasnika. Nadajmo se boljeg nego što je ona sada. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić,rekao je juče da je rešenje za „Galeniku” da je preuzme strateški partner, a da država zadrži manjinski paket od „25–30 odsto udela”, odnosno da ima kontrolnu funkciju.

Po njemu, sada se pokazuje da je bilo bolje da je izvršena privatizacija. Vlada Srbije objavila je prošle sedmice da će dati garanciju za kredit od 70 miliona, a Ćirić je juče najavio da će za kratkoročne obaveze period mirovanja otplate duga biti dve godine. Pet godina posle toga„Galenika” će plaćati obaveze, što znači da se radi o sedmogodišnjoj obavezi.

Posle jučerašnje Ćirićeve izjave prosto se nameće utisak da država nema jasnu strategiju za ovu kompaniju. Pre nekoliko godina stavila ju je na spisak preduzeća, čije će besplatne akcije građani moći da dobiju. Zatim ju je skinula sa tog spiska od šest preduzeća, sa obrazloženjem da je niko neće kupiti sa takvim „rasutim” vlasništvom. Rečeno je da kompanije iz branše žele da je kupe samo ukoliko se na prodaju nudi stoprocentni kapital preduzeća. Na raspisanom tenderu, i pored toga što je država nudila sav kapital, ponude su bile nezadovoljavajuće, i na kraju od prodaje nije bilo ništa.

Sada, pak, država želi da proda manji udeo i da za sebe zadrži neki paket, koji joj omogućava kontrolu.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja kaže da i ovaj poslednji primer pokazuje da država nema jasnu strategiju za preduzeća kojima upravlja, ali i koliko su upravljači državnog kapitala – neozbiljni.

– Država je već dala puno garancija za kredite za mnoga javna preduzeća. Na primer, prošle godine za Jat u vrednosti od 50 miliona evra, pre toga za modernizaciju železnice 140 miliona evra. Mi se ovde ponašamo kao da ta garancija nije dug države, jer čim je neko solidaran dužnik banka može odmah od njega da naplati kredit. Pošto je „Galenika” prezadužena vrlo verovatno je da će ovaj zajam da plate poreski obveznici. Treba proveriti da li je ovo novo zaduženje planirano u budžetu, a sumnjam da jeste – kaže Kovačević čiji je, inače, stav da ovu fabriku lekova treba privatizovati i da će samo tako biti efikasna.

Po njemu, iz „Galenikine” prezaduženosti, koja iznosi 120 miliona evra, vidi se koliko je država loš vlasnik.

– Zašto su pravili novu fabriku kada ni kapaciteti stare nisu iskorišćeni. Tačno je da nisu mogli da dobiju međunarodne sertifikate za lekove iz starih pogona, ali bi svaki iole dobar vlasnik prvo video kolika bi prvo bila investicija u obnovu tih starih pogona. Najgore rešenje je dugu dodati novi dug– smatra Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar kaže da „Galenika” loše posluje i pitanje je da li bi neko želeo da bude njen strateški partner.

„Ako se i pojavi, strateški partner će sigurno postaviti uslove koji se neće svideti političarima”. Inače, u Galenici je novo staro rukovodstvo. Generalni direktor Nenad Ognjenović je na godišnjem odmoru, a zamenjuje ga Živomir Novaković, pomoćnik direktora za ekonomske poslove. Stvarno zadužen za „Galeniku” je Dejan Backović, predsednik Upravnog odbora, inače direktor SPS-a, koji će vladi svaka tri meseca morati da podnosi izveštaj o poslovanju fabrike. Inače, ova fabrika lekova bi od danas trebalo da ima drugačiju upravljačku strukturu i to da umesto sedam pomoćnika direktora njih ubuduće bude tri, a da umesto 14 bude osamsektora. U narednim danima očekuje se da banke fabrici odblokiraju račun.

(Politika)